VESTI FK Čukarički

Kad je formirao stručni štab, prilikom dolaska u Čukarički, Simo Krunić je pozvao kondicionog trenera Dejana Ilića. Čoveka koji ima bogato iskustvo, koji je radio u klubovima kao što su Partizan, Erkules, Valjadolid, Valensija, Trnava, Spartak Moskva, te u reprezentativnim selekcijama Srbije.

– Prethodni ugovor sam imao u Kini, u klubu Čangčun. Kad sam završio tamo, napravio sam pauzu od šest meseci, pred kraj prethodne sezone, odnosno u vreme priprema za tekuću, Simo Krunić me je pozvao da budem kondicioni trener u njegovom stručnom štabu – kazao je Dejan Ilić.

Priznao je da nije bio u toku sa dešavanjima u srpskom fudbalu, s obzirom na višegodišnji rad u inostranstvu, te se raspitao o Čukaričkom.

– Prethodno sam u našem fudbalu radio samo u Partizanu, nekih desetak godina, poslednji put 2010. godine. Od tada sam bio u inostranstvu. Kad sam se raspitivao o klubu, dobio sam prosto neverovatne informacije. U tom trenutku, iskreno, nisam bio upućen u dešavanja ovde. Na osnovu tih ocena, prihvatio sam poziv Čukaričkog – kazao je Ilić, koji je potom konkretizovao na šta tačno misli:

– Čuo sam da je organizacija kluba na vrhunskom nivou, ambijent takođe, da su svi veoma pozitivni i usresređeni na rezultat, te da svi sektori u klubu rade zajedno. Vlasnik, odnosno predsednik kluba je potpuno posvećen klubu, izuzetno zainteresovan i otvoren za svaku vrstu saradnje i zahteva koje imamo. Gleda u budućnost strateški, orijentisan je drugačije nego većina ljudi koje sam imao priliku da upoznam za dvadesetak godina u fudbalu.

Dejan Ilić je potom naglasio da bi dosadašnji boravak u Čukaričkom ocenio najvišom mogućom ocenom.

– Izuzetno sam zadovoljan. U međuvremenu, pored angažovanja sa prvim timom, radim na razvoju Analitičkog centra. Svoje lične ambicije vezane za struku i budućnost u fudbalu uopšte, uspeo sam da zadovoljim u svojoj zemlji, to je ono najlepše što je moglo da mi se desi. Skroman sam čovek, dosta sam bio u inostranstvu, odvojen od porodice. Sada mi se poklopilo i da budem kod kuće i da radim ono što volim, i to baš na najvišem nivou.

Pojasnio je potom Ilić šta je konkretno Analitički centar i čime se on bavi.

– To je standard u drugim sredinama, pogotovo u ligama „velike pretoke“. Svaki klub u Premijer ligi ima Analitički centar, većina španskih, u Italiji, dosta francuskih takođe... Fudbal je postao industrija sam za sebe, po obrtu kapitala, svesni smo da transferi iznose i po nekoliko stotina miliona evra za samo jednog igrača. Ogroman novac je u fudbalu, pravo na grešku se sve više smanjuje. Tu mislim na selektivni model, na ranu selekciju i identifikaciju talenata, predikciju njihovog daljeg razvoja, odnosno smanjenje rizika od povrede. U svim klubovima koji imaju privilegiju da poseduju takvu jedinicu, to je glavni zadatak Anačitičkog centra – rekao je Ilić, koji potom nastavlja:

– Ozbiljni ljudi iz nauke se bave praćenjem svih mogućih parametara koje mogu da prikupe o stanju igrača, ne govorim samo o prvom timu, već o kompletnoj Akademiji. Igrači se prate i kvalitativno i kvantitativno, ti podaci se potom statistički obrađuju, a na osnovu toga se izdvajaju faktori koji mogu da utiču na već pomenute stvari.

Pomenuli ste da je Anačitički centar normalna pojava u ligama „velike petorke”. Kakav je slučaj u Srbiji?

– Ne samo u Srbiji, već u širem regionu ne postoji takav Analitički centar. Ovo mi je treći put da radim na razvoju ovakvog projekta, prvi put je krenulo u Partizanu, 2007. godine, kad je predsednik kluba bio Nenad Popović. Podržao je projekat, tada nazvan „Partizan Lab”, po uzoru na „Milan Lab”. Milanezi su svima bili uzor, prvi su krenuli sa tim. Ali, taj projekat je stao sa smenom predsednika. Slično sam radio u Kini, oni su klub koji je ozbiljno ušao u razvoj kluba, napravili su veliki sportski centar. Moj zadatak, pored rada sa prvim timom, bio je i da razvijam Analitički centar. Za velike sredine to je normalno, za nas je egzotično i deluje pomalo neverovatno da tako nešto postoji. Ali, eto, i ovde ima ljudi koji gledaju u buduućnost i u stanju su da to podrže – istakao je Ilić.

Nešto više od pola godine koliko je u Partizanu radio na ovom projektu nije bilo dovoljno za dugoročne rezultate.

– To je višegodišnji projekat. Potrebno je godinu dana da se Analitički centar oformi, kompletira, što opremom, što ljudima koji su vični da na zadovoljavajući način prikupe podatke, analiziraju ih i iz njih izvuku zaključke, vezano za postavljene ciljeve.

Da li je to preskupo za naše klubove?

– Relativno je pitanje šta je skupo. Pomenuo sam da je obrt novca veliki, a ne bih sad da baratam ciframa koliko bi Analitički centar mogao da košta. Budući da su to višegodišnji projekti, i nije toliko skupo u odnosu na ono što može da donese. A to je veća efikasnost u predikciji za klubove koji imaju svoje Akademije i bave se razvojem igrača. Mogu da se naprave formule za rano selektiranje i prognozu razvoja igrača. Da ne govorimo o tome koliko samo jedan klub košta izostanak nekog igrača zbog teže povrede. Dešavalo se to i velikim klubovima, da u jednom trenutku budu lišeni usluga i desetorice igrača, što klub košta finansijski, ne samo u smislu lečenja igrača, već i bodovno u samom takmičenju.

Još ranije Čukarički je počeo sa korišćenjem „trekera”, sada se to radi na još višem nivou.

– Trenutno koristimo „treking” sistem, kompanije „Stat sport”, „Epeks” sistem koji koriste prvi tim i omladinci, odnosno „Vajper”, sistem starije generacije od iste kompanije, za ostale mlađe kategorije kluba. To su dakle klasični „trekeri”, odnosno troaksiolni akcelemetri i još neki senzori koji se nalaze u okviru tih „trekera”, a igrači ih nose u okviru posebnih majica ispod dresova. Oni prate sve mehaničke karakteristike kretanja tokom utakmice, počev od obima trčanja na jednoj utakmici, sve do gomile drugih podataka, tipa usporenja, ubrzanja, indeksa koji se računaju na osnovu toga, faktore zamora, itd.

Da li su igrači imali zamerki?

– Nisam primetio negativne reakcije. Kad sam došao zatekao sam „vajper” sistem, već je korišćen kod prvotimaca. „Epeks” je malo savremeniji. Navikli su momci da nose „trekere”, a na kraju krajeva to je postao standard za velike sredine iz Evrope, ne vidim zašto ne bi mogao da bude i kod nas – zapitao se Ilić.

Što se tiče segmenta kondicije, Čukarički je tu svoju prednost obilato koristio u odnosu na rivale, a to jasno pokazuje broj golova postignut u finišima susreta.

– Moguće da mi ostanemo na istom nivou, a da ostali malo padaju kako se meč bliži kraju. Lepo je kad se pobedi, pogotovo preokretom, ali pre svega bih tu istakao karakter igrača Čukaričkog, pokazali su to u više mečeva ove sezone, da su pobednici i da u svakoj utakmici igraju na pobedu. Posebno u poslednjih sedam-osam kola, pored spreme dominantan je bio karakter igrača i njihova želja za pobedom.

Što se tiče novoformiranog Analitičkog centra Čukaričkog Ilić napominje da je ovo tek početak.

– Oprema je naručena i polako pristiže. Počeli smo sa osnovnim testovima, imali su ih sve generacije. Prvi set testiranja, nadam se, biće gotov do kraja kalendarske godine. Krenuli smo na osnovu tih parametara da radimo individualno sa igračima, organizovali smo i volontere, kondicione trenere koji su raspoređeni po selekcijama. Oni uz moju stručnu podršku i saradnju, pa i kroz zajedničke radionice koje imamo tokom nedelje, obrađujemo određene teme. Podižemo rad na viši nivo u svim segmentima, pogotovo u motoričkoj i fizičkoj pripremi.

Ilić je kroz rad u pet zemalja u inostranstvu mnogo toga doneo i primenio u Čukaričkom u svom segmentu posla.

– Imao sam sreću da radim u inostranstvu i u velikim ligama, čak u velikim evropskim klubovima. Tu sam ustvari video kolika je razlika u sistemu i metodu rada kod nas i u svetu. To što sam sticao iskustvo u inostranstvu polako sada ovde primenjujem.

Da li je teže ili lakše raditi u Srbiji?

– Zavisi iz kog ugla se gleda. Posle mnogo godina rada mi je lakše, bliže sam deci, porodici, sa te strane se stvarno osećam lepo. Možda neki drugi faktori utiču da je ovde malo komplikovanije raditi, ali klub u kojem se trenutno nalazim olakšava sve to, apsorbuje sve udarce faktora koji nisu sportski. Bavim se samo svojim poslom i nemam razloga da se obazirem na neke druge stvari – zaključio je Dejan Ilić, kondicioni trener Čukaričkog.