VESTI FK Čukarički

Redak jubilej slavi Aleksandar Perin, generalni sekretar Čukaričkog. Danas se navršava 20 godina njegovog rada u fudbalskom klubu sa Banovog brda. Za dve decenije koliko je proveo na stadionu u vrhu ulice Beogradskog bataljona dešavalo se mnogo stvari, od kluba koji je bio među prosečnima u jugoslovenskim okvirima, do ivice ponora, do kako mnogi to vole da kažu, najorganizovanijeg kluba u Srbiji. A Perin je bio svedok svih tih događaja, o kojima bi mogao da se napiše roman.

- Došao sam na Banovo brdo tačno 21. februara 2000. godine, na poziv profesora doktora Dragoljuba Višnjića. Radili smo zajedno u školi fudbala Čukaričkog, profesor, Nenad Popović, sadašnji sekretar u Zajednici Super lige i ja. Svako od nas je imao po jednu selekciju, tada sam kao trener početnik predvodio generaciju momaka rođenih 1991. godine. Pored toga, vodili smo i najmlađe uzraste. Šest godina sam bio sa tom generacijom – podsetio se svojih početaka u belo-crnom taboru Aleksandar Perin, sadašnji generalni sekretar Čukaričkog.

Usledio je krajem prošle decenije turbulentan period u klubu sa Banovog brda, a klub je u jednom trenutku bio i na ivici propasti.

- Posle toga sam se vratio u školu fudbala, radio sam u jednom periodu kao skaut. Kad je 2009. godine iz kluba otišao Miloš Mirković, sadašnji direktor Voždovca, postavljen sam na njegovu poziciju, sekretara Omladinske škole Čukaričkog. Klub se tih godina polako urušavao. Već novembra 2010. godine, kad je kum Nenad Popović otišao, ostao sam gotovo sam u klubu, sa još nekoliko ljudi i postao generalni sekretar. Čukarički je nedugo zatim, u septembru 2011. otišao najpre u stečaj, a u novembru je proglašen bankrot. Tada je bilo bitno da održimo Omladinsku školu, što smo i učinili na osnovu entuzijazma malobrojnih ljudi koji su ostali na Banovom brdu u tom trenutku. Prvi tim je već ispao u Drugu ligu, bio je poslednji, kad se 1. februara 2012. godine pojavio Dragan Obradović. Točak istorije se tada potpuno promenio. Pored mene, kad je klub bio u bankrotu, ovde su ostali Momir Mileta i Dušan Ljubičić, od ljudi koji su i posle ostali u Čukaričkom.

Dolaskom Dragana Obradovića stvari su dobile pozitivan tok, klub sa Banovog brda postao je jedan od najboljih u Srbiji.

- Dragan Obradović je do kupovine kluba preuzeo tekuće troškove. Bilo je neverovatno teško da sastavimo prvi tim za neke mečeve, niko nije mogao u tom trenutku ni da poveruje u pozitivnu priču, s obzirom gde smo bili. Sa poslednjeg mesta Čukarički se tada spasao i ostao u Drugoj ligi. Juna 2012. za predsednika je došao Goran Stanojević Levis, napravljena je dobra tranzicija iz pređašnje situacije do najorganizovanijeg kluba na našim prostorima. A potpunu glazuru svemu dali su Vladimir Matijašević i Dragan Ilić, sve se manifestovalo osvajanjem Kupa Srbije.

Perin je, bez trenutka razmišljanja, istakao da je period stečaja i bankrota, bio najteži u istoriji Čukaričkog.

- Bez dileme je tako. Vladala je velika neizvesnost šta će biti sa klubom, dugo nismo primali ni platu. Kad je došao Dragan bila je potpuno drugačija situacija, sve je bilo kako treba, klub je brzo počeo da se diže u svakom smislu. Posle 12 godina rada u Čukaričkom, žao mi je bilo da i ja napustim klub, nadao sam se da će se ova priča nastaviti, srećom tako je i bilo.

Nije zaboravio sadašnji generalni sekretar kluba da pomene ljude koji su, uz vlasnika Dragana Obradovića, pomogli da klub stane na „zdrave noge“.

- Posebno bih želeo da istaknem Zorana Popovića, koji je bio trener omladinaca i u dva navrata prvog tima. Kad je Obradović preuzeo klub, on je postavio temelje Omladinske škole, što je kasnije kulminiralo osvajanjem titule prvaka Srbije u tom uzrastu, a veliku ulogu u tom dostignuću imali su još Pavle Delibašić i Mihajlo Jurasović. Naravno, Vladimir Matijašević i Dragan Ilić su dodatno podigli klub i njihove zasluge za sve kasnije uspehe su ogromne. Kad smo počeli novu priču na Banovom brdu tu su bili i Miodrag Mitić, generalni direktor ADOK-a, Zoran Trambulović, zadužen za infrastrukturu, Marijana Raosavljević, koja je radila pravni deo priče, računovodstvo Jasna Živković, IT sektor Igor Teofanović, komesar za bezbednost Radovan Radenović, kao i Slobodan Paunović, zadužen za preventivni nadzor i tehničku ispravnost, kao i sve ljude koji su bili zaduženi za održavanje terena. Tada su postavljeni temelji kluba, kasnije je sve bilo nadogradnja. Smatram da su svi ti ljudi kvalitetniji nego što je to slučaj sa našim fudbalom, dosta stručnih ljudi koji se bave svime što je vezano za stvari nevezane za igru, taktiku i treninge. Od perioda kako sam generalni sekretar kluba, ovde je „prošlo“ sedam sekretara Omladinske škole – kazao je Perin, koji je posebno želeo da istakne:

- Kompletan operativni deo posla radim sa Ivanom Popovićem, bivšim kapitenom kluba, sadašnjim tim menadžerom, a veliku pomoć imamo od legendi kluba, ekonoma Nenada Pavlovića i fizioterapeuta Branislava Đukića.

U međuvremenu, klub je „narastao“, osvojio je Kup Srbije, zaigrao u kvalifikacijama za Ligu Evrope, imao i „A“ reprezentativca, te ogroman broj mladih u nacionalnim selekcijama, ostvarivao je zavidne transfere...

- Prve četiri godine, ne samo što sam radio sekretarske poslove, nego sam išao i na svaku utakmicu prvog tima. Mislim da ne postoji mesto u Srbiji koje nisam obišao tada. U nekom trenutku više fizički nisam mogao da radim taj obim posla, pa je u tu priču ušao i već pomenuti Ivan Popović. Prvi evropski meč Čukaričkog, protiv Sant Hulije iz Andore, bila je novina za sve nas. Interesantnije je igrati evropske utakmice, UEFA ipak zahteva malo veće kriterijume, ali je i naše zadovoljstvo tada neuporedivo veće. Takođe, organizovali smo i utakmice mlađih selekcija reprezentacije Srbije, dolazili su nam reprezentacija Ukrajine, neke evropske ekipe, Crvena zvezda je na našem stadionu igrala UEFA Ligu mladih, prethodno je i sam Čukarički učestvovao u ovom takmičenju...

Na kraju, Perin je otkrio šta je njegov i klupski nedosanjani san.

- Titula! Dragan Obradović mi je pomogao da ostvarim jedan san, osvojili smo Kup Srbije 2015. godine. Kad smo se približili tom cilju, otprilike kad smo stigli do polufinala, predsednik mi je poručio da mu donesem trofej, što sam po osvajanju i učinio. Voleo bih da se to još koji put ponovi, ovoga puta neka trofej donese Ivan Popović. Uvek postoji želja za titulom, pitanje je naravno koliko je to realno, ali to je san svih nas koji radimo u klubu – kazao je Aleksandar Perin, koji je na kraju istakao:

- Moj život je posvećen sinu Luki, supruzi Dragani i Čukaričkom, a veliku zahvalnost dugujem roditeljima Slađani i Žarku.